Stigoh iz Pionira, izgubismo...
Ni 20 poena prednosti nije nam bilo dovoljno da izjednačimo u seriji. Prosto je neverovatno kako smo im dozvolili da se uopšte i vrate u igru i uđu u neizvesnu završnicu. Na kraju, doživeli smo još jednom trojku Nolana Smita i poraz na bolan način. A izgledalo je da nema šanse da se tako nešto desi još od samog ulaska u halu. Igrači su vidno napaljeni izašli na teren, videlo se da su željni da pobede i da se iskupe za lošu partiju iz prvog meča. Očekivalo se da će Magdevski zameniti povređenog Cveklu ali je na njegovo mesto uskočio Vilijams i obavio posao bez greške. Grmelo je u Pioniru u tim trenucima, nošeni pesmom sa tribina igrači su leteli po terenu, pogađali skoro sve šuteve i pokupili mnogo lopti u napadu. Posle druge trojke Ubice stekli smo 20 poena prednosti i izgledalo je, ne samo da ćemo pobediti, već da ćemo i uzvratiti sa koš razlikom. U prvom poluvremenu smo ubacili više poena nego za celu utakmicu pre dva dana. Već na otvaranju drugog poluvremena dozvolili smo im seriju od 8-0 i prednost je polako počela da se topi. Ipak smo u poslednju četvrtinu ušli sa dvocifrenom razlikom, otvorili je trojkom Ede za plus 13 a onda sledi skoro pet žutih minuta u kojima nismo uspeli ništa da pogodimo a oni nam se polako približavali, na kraju i poveli 2 minuta pre kraja. Vanja i Ubica su nam trojkama ponovo vratili vođstvo ali dekoncentracija u finišu nas je koštala pobede. Šteta za momke i ispuštene utakmice, sa puno samopouzdanja bi ušli i u sledeći meč, ovako će biti teško povratiti se od ovog šoka. Ipak, nema predaje, mora se odigrati pamentnije u utorak, napraviti brejk i vratiti se ponovo u borbu za titulu. Verujem da će se tako i desiti. Volim Partizan!
Partizan: Aranitović 9, Džons 10, Murić 9, Marinković 6, Veličković 17, Vitkovac 4, Đumić, Magdevski, Milutinović, Vilijams 13, Vrabac, Vilson 18.
Ni 20 poena prednosti nije nam bilo dovoljno da izjednačimo u seriji. Prosto je neverovatno kako smo im dozvolili da se uopšte i vrate u igru i uđu u neizvesnu završnicu. Na kraju, doživeli smo još jednom trojku Nolana Smita i poraz na bolan način. A izgledalo je da nema šanse da se tako nešto desi još od samog ulaska u halu. Igrači su vidno napaljeni izašli na teren, videlo se da su željni da pobede i da se iskupe za lošu partiju iz prvog meča. Očekivalo se da će Magdevski zameniti povređenog Cveklu ali je na njegovo mesto uskočio Vilijams i obavio posao bez greške. Grmelo je u Pioniru u tim trenucima, nošeni pesmom sa tribina igrači su leteli po terenu, pogađali skoro sve šuteve i pokupili mnogo lopti u napadu. Posle druge trojke Ubice stekli smo 20 poena prednosti i izgledalo je, ne samo da ćemo pobediti, već da ćemo i uzvratiti sa koš razlikom. U prvom poluvremenu smo ubacili više poena nego za celu utakmicu pre dva dana. Već na otvaranju drugog poluvremena dozvolili smo im seriju od 8-0 i prednost je polako počela da se topi. Ipak smo u poslednju četvrtinu ušli sa dvocifrenom razlikom, otvorili je trojkom Ede za plus 13 a onda sledi skoro pet žutih minuta u kojima nismo uspeli ništa da pogodimo a oni nam se polako približavali, na kraju i poveli 2 minuta pre kraja. Vanja i Ubica su nam trojkama ponovo vratili vođstvo ali dekoncentracija u finišu nas je koštala pobede. Šteta za momke i ispuštene utakmice, sa puno samopouzdanja bi ušli i u sledeći meč, ovako će biti teško povratiti se od ovog šoka. Ipak, nema predaje, mora se odigrati pamentnije u utorak, napraviti brejk i vratiti se ponovo u borbu za titulu. Verujem da će se tako i desiti. Volim Partizan!
Partizan: Aranitović 9, Džons 10, Murić 9, Marinković 6, Veličković 17, Vitkovac 4, Đumić, Magdevski, Milutinović, Vilijams 13, Vrabac, Vilson 18.
Нема коментара:
Постави коментар